Наукові Конференції

28 Лютого, 2015

XI Міжнародна науково-практична інтернет-конференція

Історія

24 статті
  • O`ZBEKISTONDA YOSHLARGA OID DAVLAT SIYOSATINING AMALGA OSHIRILISHI

    Abror Sobirov (Namangan, O’zbekiston) Завантажити статтю

    Mustaqil davlatimiz hududida faoliyat ko`rsatib kelayotgan aholining ko`pchilik qismini yoshlar tashkil qiladi. Buni O`zbekis¬ton Respublikasining Prezidenti I.A.Karimov O`zbekiston Respublikasi Konstitutsiyasi qabul qilinganligining 15 yilligiga bag`ishlangan tantanali marosimida “Asosiy maqsadi...

  • ХХ АСР БОШЛАРИДА ХОРАЗМ ВА БУХОРО РЕСПУБЛИКАЛАРИДАГИ СИЁСИЙ ЖАРАЁНЛАР

    Шухрат Абдуллаев (Наманган, Узбекистон) Завантажити статтю

    1920 йилга келиб Хоразм Халқ Совет республикаси ва Бухоро Халқ Совет республикалари тузилганлиги эълон қилинди. Ушбу республикаларнинг хукумат аъзолари таркибида Ёш Бухоролик ва Ёш Хивалик жадидлар сиёсий партиясига бирлашган ва демократик рухдаги қарашларга эга бўлган шахслар фаолият олиб борган...

  • ПРОБЛЕМЫ РЕФОРМИРОВАНИЯ МАКРОЭКОНОМИЧЕСКИХ ИНСТИТУТОВ В ПОСЛЕКРИЗИСНЫЙ ПЕРИОД В АЗЕРБАЙДЖАНЕ

    Фарход Адилов (Тошкент, Узбекистан) Завантажити статтю

    Термин «макроэкономические институты» используется в экономической литературе в разных значениях. В ряде случаев он употребляется для обозначения организаций, входящих в состав исполнительной власти, деятельность которых (принимаемые решения, применяемые меры регулирования) изменяет структуру выг...

  • САЙЛОВДА ЁШЛАРНИНГ ИШТИРОКИ ВА ФАОЛЛИГИ

    Бахтиёр Атаханов (Наманган, Узбекистон) Завантажити статтю

    Жамият аъзолари томонидан давлат ҳокимиятини шакллантириш мақсадларида ўтказиладиган сайловлар фақат демократиянинг белгиси ёки кўриниши бўлмасдан, шу билан бирга унинг зарурий яшаш шарти ҳамдир. Зеро, “Ҳар бир инсон бевосита ёки эркин сайланган вакиллари орқали ўз мамлакати бошқарув ишида қатнаш...

  • МАҲМУД АЗ-ЗАМАХШАРИЙ – МИЛЛАТ ФАҲРИ

    Зохиджон Бозоров (Тошкент, Узбекистан) Завантажити статтю

    Бу беназир инсоннинг ибратларга тўлиқ ҳаёт йўли ва қолдирган бой илмий-маънавий меросини ҳар томонлама чуқур ўрганиш ҳозирги давр учун ҳам фавқулотдда аҳамият касб этиши шубҳасиздир. Маҳмуд аз-Замахшарий ҳаёти ва ижоди билан чуқурроқ танишар эканмиз, у зотнинг фазилатлари-ю, ҳар қандай даҳо ҳ...

  • ЁШЛАР МАЪНАВИЯТИНИ ЮКСАЛТИРИШДА МАХМУДХЎЖА БЕҲБУДИЙНИНГ ИЛМИЙ МЕРОСИ

    Т.С. Бурхонова (Ташкент, Узбекистан) Завантажити статтю

    Ўзбекистон Республикаси Президенти И.А.Каримов ўзбек халқининг истиқлол йилларида тикланиб бораётган миллий маънавияти ва маърифатига тўхталиб, жумладан, қуйидагиларни таъкидлаб ўтган эди: “Жамият тараққиётининг асоси, муқаррар ҳалокатдан қутқариб қоладиган ягона куч – маърифатдар. Асримиз бошида...

  • ЎРТА ОСИЁ- ШАРҚНИНГ ЮКСАК МАЪНАВИЯТ ВА ТАФАККУР МАРКАЗИ

    Виктория Ведман (Тошкент, Узбекистан) Завантажити статтю

    Юртбошимиз Ўзбекистон Республикаси фанлар Академияси умумий йиғилишида Ислом қадриятлар, маънавий мерос, хусусан, Шарқ фалсафасини теран ўрганиш ҳақида сўзлаб, яқин ўтмишдаги қарамлик мафкурасидан холос бўлиш учун “ўзимизнинг асрлар синовидан ўтган, улуғ аждодларимиз бизга қолдирган миллий мафкур...

  • УЧАСТЬ БЕССАРАБСЬКОГО ДВОРЯНСТВА В ЕКОНОМІЧНОМУ ЖИТТІ РЕГІОНУВ ХІХ СТ.

    Наталя Волканова (Ізмаїл, Україна) Завантажити статтю

    Важливим напрямком вітчизняної історичної науки є регіональний. Одним з пріоритетних питань історичного пошуку сьогодні виступає аналіз проблем соціально-економічного розвитку. Вивчення участі бессарабського дворянства в економічному житті регіонудозволить краще з’ясувати роль цієї верстви в розв...

  • ИЖТИМОИЙ ФАНЛАР МЕТОДОЛОГИЯСИ ВА МИЛЛИЙ МАЪНАВИЙ МЕРОС

    Фарход Зияев (Тошкент, Узбекистон) Завантажити статтю

    Ҳар қандай илм бирор-бир аниқ мақсад сари йўналмаса, чексиз-чегарасиз, ибтидо-интиҳосиз бўлиб қолиб, бирор самарага муяссар бўлиши қийин. “Методология” тушунчаси воқеликни илмий идрок этишнинг айни шу муайян мақсадга қаратилган мантиқий тизимини англатади. Маълумки, аждодларимиз - буюк тасаввуф п...

  • МИЛЛИЙ ҒОЯ, МАФКУРА ВА МАЪНАВИЙ УЙҒУНЛИК

    Дилором Зияева (Тошкент, Узбекистан) Завантажити статтю

    Миллий истиқлол мафкураси–миллат ва давлатнинг мустақил ривожланишини таъминлашга қаратилган ғоявий- назарий қарашлар тизими. Миллий ғоя Ўзбекистонда яшовчи барча миллат ва эллат вакилларининг туб манфаатларини, халқимизнинг асрлар мабойнида интилиб келган орзу идеалларини, олийжаноб мақсад – муд...

  • ГЛОБАЛЛАШУВ ЖАРАЁНЛАРИ ВА ХАЛҚАРО ТЕРРОРИЗМ

    Инамов Қодиржон (Наманган, Узбекистон) Завантажити статтю

    Жаҳон миқёсида тараққиётнинг янги ва янги босқичларга кўтарилаётган бир пайтда “XXI аср вабоси” дея таърифланган халқаро терроризм авж олиб, бир неча юз минглаб кишилар ҳаётига жиддий хавф солмоқдаки, таниқли давлат арбобларидан бири У.Черчилль бу ҳақда жиддий огоҳлантирган эди: “Биз иккинчи жаҳо...

  • ТАРИХШУНОСЛИКДА ХОТИН-ҚИЗЛАР МАСАЛАСИ

    Нигора Исмоилова (Наманган, Узбекистон) Завантажити статтю

    XX асрнинг дастлабки ўттиз йиллиги (яъни 1900-1930 йилларни) қамраб олади. Бу давр Ўзбекистон тарихида, жумладан, чор Россияси ва совет тузуми даврида, хотин- қизларни жамиятнинг ижтимоий-иқтисодий ва маданий ҳаётидаги фаолиятлари тарихида ўзининг якка партиявий совет давлат-сиёсий тизимининг объ...

  • СЛУЖБА ХРИСТИЯН В ЗБРОЙНИХ СИЛАХ

    Юрій Караван (Львів, Україна) Завантажити статтю

    Протягом історії Церкви одні християнські богослови та філософи стверджували, що війна є вбивство, яке забороняється Богом, посилаючись на Божу заповідь: «Не вбивай» [1, Вх. 20:13]; що християни не повинні воювати ні проти якого народу, так як через Ісуса Христа вони стали дітьми миру; що не личи...

  • МИЛЛИЙ ТАРАҚҚИЁТНИНГ МАЪНАВИЙ-АХЛОҚИЙ НЕГИЗЛАРИ

    Басриддин Каримов (Тошкент, Узбекистан) Завантажити статтю

    Маънавий эҳтиёжлар-давлат, жамият ва шахснинг барқарор турмушида моддий эҳтиёжлардан бошқа маънавий талаблар, манфаатлар ва эҳтиёжларни қондиришга бўлган интилишни ифодалайди. Маънавий эҳтиёж ижтимоий, сиёсий, фалсафий, илмий, ахлоқий диний, ҳуқуқий ва бошқа йўналишларда аниқ намоён бўлади. Маън...

  • ФАРҒОНА ВОДИЙСИ МИЛЛИЙ МАОРИФИ ТАРИХИДАН

    Ботиржон Маллабоев (Наманган, Узбекистон) Завантажити статтю

    Қўқон хонлиги XVIII асрда Бухоро амирлигидан ажралиб чиққанда фақат Фарғона водийси ҳудудини ўз ичига олган эди. XIX асрнинг биринчи ярмига келиб. Қўқон хонлигига Тошкент, Туркистон, Ўратепа, Хўжанд ва унинг атрофидаги туманлар ҳам кўшиб олинди. Натижада у Ўрта Осиёдаги энг катта давлатлардан бир...

  • СТАНОВЛЕННЯ ВІЛЬНОГО КОЗАЦТВА У 1917 РОЦІ: УСТАНОВЧІ ЗБОРИ ТА ПЕРШИЙ З’ЇЗД

    Євген Нероденко (Суми, Україна) Завантажити статтю

    Проблема українського козацтва в історичних дослідженнях займає особливе місце, оскільки пов’язана з обороною рідного краю на добровольчих засадах. За часів діяльності Центральної Ради в умовах хаосу та безладдя небайдужі до долі пересічених громадян вільні козаки прийняли активну участь у збереж...

  • ЁШ АВЛОДНИ ҚАЛБИГА ЙЎЛ ТОПИШДА ҚАДРИЯТЛАРНИНГ АҲАМИЯТИ

    Дилбар Рахимбоева (Наманган, Узбекистон) Завантажити статтю

    Ўзбекистонимизни мустақил бўлиб гуллаб яшнаши, обод бўлиши, барча ички ва ташқи захираларига эга бўлиш, тенглар қаторида тенг бўлиб, дунёни таниш ва дунё уни танишини асрлар мобайнида аждодларимиз орзу қилиб келган эдилар. Мана 23 йилдирки шу армон-орзулар рўёбга чиқди. Танлаб олган тараққиёт мо...

  • ИЗ ИСТОРИИ АРХЕОЛОГИЧЕСКОГО ИЗУЧЕНИЯ УСТРУШАНЫ

    Жобир Саидмуродов (Гулистан, Узбекистан) Завантажити статтю

    Уструшана – одна из древнейших историко-культурных областей Мавераннахра – впервые под собственным названием появляется в китайских исторических хрониках поры раннего средневековья (IV-VIII в. н.э.). В них уже тогда довольно точно приводятся как название самой области (Шуайдушана, Судуйшана, Суду...

  • БЕЛАРУСКА-УКРАІНСКІЯ НАВУКОВЫЯ ЎЗАЕМАДАЧЫНЕННІ Ў 1920- 1930-х гг.

    Іван Саракавік (Мінск, Беларусь) Завантажити статтю

    Распрацоўка праблемы навуковых узаемадачыненняў беларускага і ўкраінскага народаў гэтага часу не стала тэмай спецыяльнай работы. Асобныя яе аспекты абазначаны аўтарам сумесна з украінскай даследчыцай Н.І. Ткач у калектыўнай манаграфіі аўтараў інстытутаў гісторыі АН УССР і АН БССР [1, с.79-81], а ...

  • ГУМАНИЗМ И АНТРОПОЦЕНТРИЗМ ЭПОХИ ВОЗРОЖДЕНИЯ ЕВРОПЫ

    Сардорбек Мирзахалов (Наманган, Узбекистон) Завантажити статтю

    Возрождение, или Ренессанс (фр. Renaissance, итал. Rinascimento) – эпоха в истории культуры Европы, пришедшая на смену культуре средних веков и предшествующая культуре нового времени. Отличительная черта эпохи возрождения – светский характер культуры и её антропоцентризм ( то есть интерес, в перв...

  • AMUR TEMUR VA TEMURIYLAR DAVRIDA O`RTA OSIYODA MADANIYAT VA SAN`AT RIVOJI

    Muyassar Tojiahmedova (Namangan, O’zbekiston) Завантажити статтю

    Temur va temuriylar davri O`rta Osiyo madaniyatida alohida davrni tashkil qiladi. Madaniyat tarixida klassik davr hisoblangan bu davr xususan, o`zbek madaniyatining bugungi xuquqiy joylashuvida asos bo`lib xizmat qiladi. Avvalo, bu davr madaniyati Temur asos solgan kuchli davlatchilik tamoillari ...

  • КОКАНДСКО-РОССИЙСКИЕ ОТНОШЕНИЯ В 1860-1876-Х ГОДАХ И ЛИКВИДАЦИЯ КОКАНДСКОГО ХАНСТВА

    Носиржон Топилдиев (Наманган, Узбекистон) Завантажити статтю

    1866 и 1868 гг. между двумя государствами, сути политической борьбы в ханстве и изучению характера и последствий военных кампаний России против ханства. В июле 1853 г. Российская империя, нарушив нормы международного права, направила против Кокандского ханства многочисленное войско во главе с ге...

  • РЕСПУБЛИКА ҚИШЛОҚЛАРИДА АҲОЛИНИ ИШ БИЛАН ТАЪМИНЛАШ ВА УЛАРНИНГ ҲАЛ ЭТИЛИШИ МАСАЛАЛАРИ

    Севар Туляганова (Тошкент, Узбекистон) Завантажити статтю

    Ўзбекистон Республикаси мустақилликка эришганидан сўнг ўзбек халқига хос бўлган хусусият, урф - одат, анаъналарини ҳисобга олган ҳолда тараққиёт йўлини танлаш, юксак маданият, бебаҳо маънавият, эътиқодни эъзозлаш, халқ манфаатлари ва истиқболига қаратилган миллий истиқлол мафкурасини тарғиб этиш ...

  • МУСТАҚИЛЛИК ЙИЛЛАРИДА ЎЗБЕКИСТОН ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИДА ҲУҚУҚИЙ БАЗАНИНГ ЯРАТИЛИШИ

    Абдужамол Холбеков (Тошкент, Узбекистон) Завантажити статтю

    Ўзбекистон Республикаси ўзининг ижтимоий - иқтисодий ривожла-ниш даражасига кўра аграр - индустриал давлат ҳисобланади. Қишлоқ хўжа-лигининг республика халқ хўжалигида тутган ўрни беқиёс бўлиб, мустақил-ликнинг дастлабки йилларидан бозор иқтисодиёти қонунлари асосида агро-саноат мажмуида туб исло...